AVANTURA NA KOSOVU – VIA FERRATA

Ibarski Kolašin, Rugovska klisura, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija

– vikend tura 16/18.jun 2017. –

Aktivnosti: 3 via ferrate, hiking, obilasci

Via ferate su nastale tokom Prvog svetskog rata za potrebe austrijske i italijanske vojske u Dolomitima. To su  staze po stenama uređene gvozdenim pomagalima. U današenje vreme predstavljaju pravu turističku atrakciju jer se nalaze na atraktivnim predelima. “Čelični put” kako se još i naziva, namenjen je svima onima koji žele da se penju po stenama, a nemaju alpinističko iskustvo. To je zapravo i prvi korak ka alpinizmu, jer osećaj je sličan, na steni ste, noge su vam na merdevinama, ali ste i osigurani za čeličnu sajlu koja obično prati via feratu.

Na ovoj vikend turi vas vodimo na penjanje novim via feratama na Kosovu i Metohiji, koje su napravljene po najnovijim evropskim standardima. Čeka nas i zip line avantura nad Rugoskom klisurom u dužini od 640 m! 🙂

Pored toga, obići ćemo Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane, naše sredenjevekovne manastire, koji su pod zaštitom UNESCO-a.

PRVI DAN (petak 16. jun): Beograd – Zubin Potok

Polazak iz Beograda u 16h sa parkirališta opštine Novi Beograd. U večernjim satima, oko 22h stižemo u Zubin Potok. Smeštaj u hotel (dvokrevetne sobe sa kupatilom). Noćenje.

DRUGI DAN (subota 17. jun): Zubin Potok – Peć

Doručak. Polazak u 7h i transfer do Peći, gde ćemo pre naše uzbudljive avanture, obići bisere srednjevekovne srpske kulture, Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane.

Nakon obilaska, u 11h startuje penjanje na via ferati u Rugovskoj klisuri.

Penjanje će biti na 2 via ferate koje su jedna pored druge – Ari, 100 metara vertikalna ferata i Mat koja je horizontalna.

Kategorija: srednja

Dužina: 4 km

Vreme za penjanje: 3h

Prethodno iskustvo: nije neophodno

U večernjim satima povratak u Zubin Potok.

TREĆI DAN: (nedelja 18. jun) Zubin Potok – Previja

Doručak. Transfer do Previje (oko 1h) odakle počinje via ferata na planini Mokra Gora.

Ukupna dužina staze: 4km/3-3,5h

Dužina vertikala: 500 m

Visinska razlika: 300 m

Polazak za Beograd oko 17h, gde uz kraće pauze stižemo u večernjim satima.

CENA: 115 €

 kategorija: srednja

Prijave i informacije:

U cenu je uključeno:

  • Prevoz minibusom iz Beograda (za minimum 12 prijavljenih)
  • Dva noćenja sa doručkom u hotelu u Zubinom Potoku (dvokrevetne sobe sa kupatilom) 
  • Penjanje na 3 via ferrate (Ari i Mat na Rugovskoj klisuri i na Berimu)
  • Vodič, instruktori i oprema za via ferratu (uže, kaciga i pojas)
  • Takse za via ferate
  • Obilazak Pećke patrijaršije i Visokih Dečana

U cenu nije uključeno:

  • Ostali nepomenuti obroci i individualni troškovi

Dodatne napomene:

  • Prevoz: u slučaju manjeg broja prijavljenih, doplata za prevoz je 10 € (za minimum 10 prijavljenih), 15 € (za minimum 7 prijavljenih)
  • Penjanje via feratom je potpuno bezbedno, ne zahteva posebnu kondiciju i preterani napor. Do odredišta se penje osiguranim merdevinama, uz obaveznu dodatnu opremu – uže, kacigu i pojas, kao i uz pratnju instruktora.
  • Oprema –  slojevita odeća, patike ili planinarske cipele
  • Hrana – iz ranca, u Zubinom Potoku i Peći možemo po dogovoru organizovati ručak i večeru
  • Potrebna je solidna fizička pripremljenost za ovu turu, ne preporučuje se osobama koje imaju strah od visine.

Šta ćete videti:

Rugovska klisura

Rugovska Klisura je jedno od najznačajnijih geoloških područja na Kosovu i Metohiji. 25 km dug kanjon Rugove, duž toka reke Pećke Bistrice, preko prevoja Čakora, u blizini granice sa Crnom Gorom, predstavlja najbolji put do Jadranskog mora. Veličanstvena Rugovska Klisura je lepa u svakom godišnjem dobu i pruža izvanredne sportske mogućnosti: planinarenje, istraživanje pećina, vožnja mountain-bicikla, paraglajding… Stenovite, divlje planine i vode koje kroz njih protiču, čine da vam se od pogleda oduzima dah. Voda Pećke Bistrice je tako bistra da se na dnu vidi kamenje. Uzana klisura Pećke Bistrice (što znači bela voda) od Peći nastavlja dužinom od oko 12 km uz okomite planinske vence do visine od 2.522 m, do takozvane Crvene Stene, odakle se dolina otvara prema predivnom planinskom krajoliku, koji se proteže do Crne Gore. Na oko 8 km od Peći se nalazi planinski vodopad visine 30 metara i nakon 12 km se stiže do tzv. Velikog Kanjonskog Pećinskog sistema, koji je dug 12000 metara.

Za zaštićeno područje je proglašena 1985. godine, na površini od 4301 ha. Nalazi se između Prokletija na jugu i Mokre planine, Hajle i Žljeba na severu. Tokom ledenog doba, klisurom je silazio Pećki (Rugovski) lednik i kod Pećke patrijaršije, stvorio je 260 metara visoke morene. Klisura je popularno turističko mesto.

Pećka patrijaršija

Manastir Pećka patrijaršija je skup crkava na domaku Peći, kraj Pećke Bistrice, a na ulazu u Rugovsku klisuru. Pećka patrijaršija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske prošlosti. U njoj se vekovima nalazilo sedište i mauzolej srpskih arhiepiskopa i patrijarha. Od svoga postanka u 13. veku, Patrijaršija je okupljala učene teologe, vrsne književnike i obdarene umetnike i svi su oni u njoj ostavljali svedočanstva o svom pregalaštvu. Stoga je ona danas ne samo staro središte srpske crkve, već i mesto gde se čuva značajna umetnička zaostavština, zbog čega je 2006. od strane UNESCO-a proglašena za mesto svetske kulturne baštine.

Ovde se nalazi Spomenik prirode Šam-dud star oko 750 godina.

Visoki Dečani

Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem – Spasovdanu. Glavni neimar bio je majstor Vito Kotoranin. Manastirska crkva predstavlja petobrodnu građevinu i pripada raškom stilu. Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije. Mošti sv. Jelene Dečanske počivaju u manastiru. Kada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome bili sprečeni i koje se pripisuje njoj.

Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

UNESCO je proglasio manastir Dečani za mesto svetske kulturne baštine 2004, navodeći da su njegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.

Ibarski Kolašin

Kolašin pripada, geografsko i etnički, centralnom delu Balkanskog poluostrva ili Raškoj oblasti. U ovoj oblasti, u srednjem veku, nalazio se centar srpske države koja se zvala Raška. Ibarski Kolašin je naziv za oblast koja se prostire uz reku Ibar, na severu Kosova i Metohije i na jugu Raške oblasti. Najveće mesto u Ibarskom Kolašinu je Zubin Potok. U dolini Ibra, na prostoru Ibarskog Kolašina, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka izgrađena je brana i formirana akumulacija Jezero Gazivode u okviru Sistema Ibar – Lepenac.

Jovan Cvijić je bio mišljenja da su se Srbi Kolašinci doselili iz crnogorskog Kolašina na Tari i zato su ovom Kolašinu dali ime Stari Kolašin. Suprotno ovom, postoje spisi koji ukazuju na to da je Kolašin u Crnoj Gori postao od seobe Srba 1690. godine i to od Kolašina na Ibru. Njegovi stanovnici selili su se tada u Crnu Goru i Hercegovinu, pa se ponovo vraćali u zavičaj tokom XVIII i XIX veka. Nakon toga ustalio se naziv Ibarski Kolašin, da bi se razlikovao od onog crnogorskog, a to ime zadržano je do danas.

Mnoge manastire, gradjevine i druge spomenike kulture ovog kraja podigle su ličnosti koje su obeležile istoriju Kolašina. Medju njima najpoznatija je kraljica Jelena Anžujska koja je u Brnjacima osnovala prvu stalnu žensku školu na ovim prostorima. Zatim, sveti Joanikije i Petar Koriški čije se mošti nalaze u manastiru Crna Rijeka.

Zbog svog geografskog položaja Ibarski Kolašin je uvek bio meta neprijatelja, ali je kroz vekove odolevao napadima i danas postoji kao svedok svoje istorije.

Via ferrata Ari i Mat u Rogovskoj klisuri:

Dva nova avantura proizvoda koja su napravljana 2012. godine po najnovijim standardima, uz pomoć italijanskih stručnjaka koji su gradili via ferate u Dolomitima, čine ovaj put maksimalno bezbednim. Vertikalni uspon je u dužini od 100 m, dok druga ferata ide horizontalno. Staza vodi i kroz drevne pećine i ostatke nekadašnjih utvrđenja, odakle se pruža prelep pogled na Peć i Rugovsku klisuru.

Via ferrata na Berimu:

Nalazi se na stenama Berima na planini Mokra Gora. Udaljena je 25 km od Zubinog Potoka, putem koji ide preko brane „Gazivode“ do škole u selu Kovače, a onda makadamskim putem do Previje i dalje ka Berimu.

Via ferrata kreće od logističkog kampa planinskom stazom koja prolazi ispod stena Berima, a zatim se odvaja uskim usprtim prilazom do prve vertikalne deonice. Prva vertikala iznosi 80 m i vodi do pećine na čijoj je litici postavljena klupa, odakle se pruža neverovatan pogled. Via ferrata dalje ide vertikalom kroz pećinu i nastavlja do prvof vrha Berima na oko 160 m visinske razlike od početne tačke. Sa prvog vrha postoji izlaz do logističkog kampa. Za one hrabrije koji žele da nastave dalje, via ferrata vodi do sledeće vertikale kojom se penje do drugog vrha Berima. U ovom delu via ferrata ima horizontalnu deonicu koja daje potpuno drugačiji ugođaj od penjanja prethodnih vertikalnih delova. Drugi vrh je na 1520 m ili na oko 300 m visinske razlike od početne tačke. Tu se nalazi malo odmorište pogodno za fotografisanje prelepih predela Ibarskog Kolašina, planine Rogozne i Kopaonika, a u manjem delu se vidi i jezero Gazivode. Ovde se i završava penjanje na via ferratu, a staza dalje vodi niz strmu uvalu kojom se silazi do logističkog kampa.

Ukupna dužina staze: 4km/3-3,5h

Dužina vertikala: 500 m

Visinska razlika: 300 m

Uz ovaj program važi opšti pravilnik o izvođenju i opšti uslovi putovanja organizacije „Explore Serbia“, April 2017.
Organizator zadržava pravo izmene programa, redosleda pojednih aktivnosti, u slučaju nepredviđenih okolnosti.
Share this:
Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail
 

Izjave korisnika naših usluga

Sa ture na Staroj planini:

Mi smo se nauživali za ta dva dana. Nadam se da ćemo se uskoro opet okupiti na nekom izletu da upoznamo čari Srbije. Hvala na ovim prelepim "istraživanjima Srbije".

Aleksandra Milaković Drobac

Kontakt

Ukoliko želite bilo kakvu informaciju možete nam pisati na:
info@explore-serbia.rs

Takođe, možete nas pozvati telefonom na broj +381 69 655 777.