Balonarstvo

 

Još u davnim vremenima čovek je pokušao da otkrije tajnu letenja. Preteče balona su bile poznate odavno u staroj Kini.

U novije vreme, balonarstvo je znatno napredovalo kao sportska delatnost, naročito uvođenjem toplovazdušnih balona.

U mnogim zemljama se oržavaju razni festivali i parade balona. U Juti, u SAD-u ovakve parade nazivaju „spampeda“, aludirajući na brojnost balona. Jedan od najvećih festivala, održava se krajem decembra u San Dijegu u Americi.

Balonarstvo je razvijeno i u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Švajcarskoj. U švajcarskom gradu Château-D’Oex (Šato-D’ O) se svakog januara poslednjih 30 godina održava međunarodni festival balona koji se uzdižu nasuprot belih vrhova Alpa.

U Srbiji moderno toplovazdušno balonarstvo došlo je krajem osamdesetih godina XX veka i poslednjih godina je u razvoju, tako da postoji nekoliko balonarskih sportskih društava koji samostalno deluju ili su u vidu sekcija kod postojećih aeroklubova, kao i par balonarskih kompanija koje pružaju usluge komercijalnog letenja putnika i reklamiranje iz vazduha.

Primeri nekih programa su:

– šampanjski letovi (panoramski let balonom – mogu se organizovati u Beogradu i ostalim gradovima. Traju 50-70 minuta i izvode se na visinama od 50 do 1000 metara),

– poklon letovi (panoramski let balonom kao poklon-iznenađenje za specijalne prilike kao što su rođendani, prosidbe u vazduhu, venčanja, godišnjice, praznične proslave).

Letovi balonom se organizuju u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim časovima, a tačno vreme poletanja zavisi od vremena izlaska i zalaska sunca pa varira zavisno od perioda u godini. Jedino ograničenje za izvođenje leta mogu biti loši meteorološki uslovi – jak vetar, padavine ili loša vidljivost.

Detaljnije o balonarstvu…

U Evropi su prvi balon konstruisali braća Joseph i Etienne Montgolfier (Etjen Mongolfje). Njihov balon punjen toplim vazduhom, koji su nazvali mongolfijera, pušten je 1783. u francuskom gradiću Anone. Ljudi su sa iznenađenjem gledali kako se „golema vreća u kojoj se ugnezdio sam đavo“ uzdiže nebu pod oblake. Još se nije stišala buka od ovog leta, a već iste godine se pojavio balon punjen vodonikom. Taj balon je konstruisao fizičar Jacques Alexandre Charles (Žak Aleksandr Šarl) i pušten je uz topovsku paljbu nad Marsovom poljanom u Parizu i nakon dva i po sata preleteo je 40 km. Kad se spuštao, seljaci su gledali na njega kao da sam đavo silazi na njihove njive, pa kad se spustio, onda su ga rastrgli. Iste godine, balon braće Montgolfier poneo je u visine prve putnike: petla, ovna i patku.

Godina 1783. je vrlo značajna u razvoju balonarstva jer je krajem te godine slobodno poletela mongolfijera koja je ponela na putovanje prve ljude. Bili su to profesor Pilâtre de Rozier (Pilar d Rozije) i markiz D’ Arlandes (D’ Arland), koji su za 25 minuta preleteli 8 km i popeli se na visinu od oko 1000 m. Taj let bio je izveden 21. novembra u Parizu. Uzlet toplovazdušnog balona pratilo je preko 440.000 ljudi koliko je tadašnji Pariz brojao stanovnika. Balon je bio u vazduhu iznad Pariza čitavih 25 minuta, s tim da su ložili vatru sa slamom i prućem i tako održavali balon vrućim.

Nakon prvih uspešnih letova, balonarstvo je počelo naglo da se razvija.

Početkom 1800. godine André jacques Garnerin (Žak Garneren) leteo je balonom celu noć i preleteo 395 km. U narednih 50 godina taj rezultat niko nije nadmašio. Balonarstvo je dobilo veći zamah krajem XIX veka kada se počeo upotrebljavati za vojne svrhe u Rusiji, Italiji, Japanu.

Dalji razvoj je bio, pre svega, u pravcu gasnih balona, tj. vodonikovih balona koji su bili prihvatljiviji za letenje od toplovazdušnih balona za ono vreme. Razvoj novih veštačkih materijala i razvoj jakih propanskih gorionika pedesetih godina omogućili su ponovno rođenje toplovazdušnih balona. S tim se omogućilo relativno jeftinija proizvodnja balona, a i vreme letenja se znatno produžilo.

Razvoj većih balona trajao je više godina, tako da je prvi toplovazdušni balon modernog doba poneo ljudsku posadu u nebo 10. oktobra 1960. godine u Bruningu u Nebraski. Taj dan važi za zvanični datum rođenja modernog toplovazdušnog balonarstva. Iz Amerike se dalje širi u Englesku, Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje.

U svetu se toplovazdušno balonarstvo veoma razvilo pre svega zbog razvoja novih tehnologija koje omogućuju ekonomičnu proizvodnju i upotrebu toplovazdušnih balona. Pored toga što se baloni koriste za naučna istraživanja, sportsko balonarstvo je zabave radi, avanture i pradavne želje čoveka za romantičnim letenjem koje mu balon omogućava.

Share this:
Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail
 

Izjave korisnika naših usluga

Sa ture 1. maj - Sopotnica, rafting Limom, kanjon Uvca:

"Organizacija je bila uglavnom dobra, video sam mesta za koje nisam znao ni da postoje. Tako da je cela akcija barem za mene bila u pravom smislu značenja ISTRAŽI SRBIJU. Sledeći put malo više akcenta staviti na nas gastro turiste... hrana je mogla biti bolja... Ostalo ... daleko iznad očekivanja."

Veljko Petrović

Kontakt

Ukoliko želite bilo kakvu informaciju možete nam pisati na:
info@explore-serbia.rs

Takođe, možete nas pozvati telefonom na broj +381 69 655 777.