Blog

Kamena Gora i Sopotnica – dva planinska sela jugozapadne Srbije koja treba posetiti

Ukoliko ste ljubitelj prirode planinskih sela, ukusne tradicionlne hrane i avanturista, ova dva sela u blizini Prijepolja koja su proglašena za prirodna dobra od izuzenog značaja treba da se nađu na vašoj listi obilazaka. Šta je jedinstveno za ova dva sela? Planinska sela razbijenog tipa sa malo stanovnika. Nalaze se na od 1000 m – 1500 m nadomrske visine i predstavljaju pravu vazdušnu banju. Oko seoskih kuća rastu stogodišnje šume smrče, jele, bora i bukve, ispresecane prostranim livadama kroz koje teku potoci. Ljudi su srdačni i gostoljubivi, a neka domaćinstava imaju sopstvenu vodenicu za mlevenje žita. Kamena Gora Glavne tačke interesovanja: pešačke staze, Sveti bor Kamena Gora je još dovoljno nepoznata širem broju poznavalaca Srbije. Poseduje predivne predele za šetnje, obeleženu biciklističku stazu za planinski biciklizam, prirodnu stenu sa destak urađenih smerova za penjače, poletišta za paraglajdere. Kamena Gora raspolaže bogatstvom biljnog i životinjskog sveta, šumama i bistrim šumskim izvorima koje ima na svakom koraku, preko sto registrovanih, jakih i vodom bogatih izvora koji nikada ne presušuju. Deo sela Kamene Gore pokriven je gustom četinarskom šumom i prošaran je proplancima, livadama, brežuljcima, dolinicama, sto sve čini pravu draž za boravak. Najstariji stanovnik Kamene Gore, Stari bor, visok je 13 m, prečnik krošnje je 18 m, a obim stabla gotovo 5 i po metara. Star je oko 500 godina. Crni bor je simbol i svetinja „gore na kamenu“ i svedočanstvo dugovečnosti „sela stogodišnjaka“. Starinu od bora ljudi zovu Sveti bor. Sopotnica Glavne tačke interesovanja: vodopadi, stare vodenice, pešačke staze, ukusna tradicionalna hrana Sopotnica – selo žubornih vrela i vodopada koji su svojim sopotanjem niz litice ka ušću u Lim, dali ime reci i selu. Atraktivni vodopadi i slapovi daju neponovljive ukrase utkane u ambijent drevene seoske arhitekture koju čine brojne vodenice i valjarice. Selo Sopotnica je najpoznatije po svojoj reci

Ukoliko ste ljubitelj prirode planinskih sela, ukusne tradicionlne hrane i avanturista, ova dva sela u blizini Prijepolja koja su proglašena za prirodna dobra od izuzenog značaja treba da se nađu na vašoj listi obilazaka. Šta je jedinstveno za ova dva sela? Planinska sela razbijenog tipa sa malo stanovnika. Nalaze se na od 1000 m –

Pročitaj više

Šta je via ferrata? 8 saveta za početnike

Via ferrata ili čelični put predstavljaju staze po stenama u koje su uklesane čelične merdevine koje služe za penjanje. Nastale su tokom Prvog svetskog rata za potrebe austrijske i italijanske vojske u Dolomitima. To su staze po stenama uređene gvozdenim pomagalima. U današenje vreme predstavljaju pravu turističku atrakciju jer se nalaze na atraktivnim predelima. “Čelični

Pročitaj više

Paraglajding – davnašnja čovekova želja za letenjem

paraglajding tandem let Vršac, poklon let

Paraglajding pruža mogućnost velikih avantura, izazova i pogleda na lepote predela iznad kojih se leti. Ne zahteva prevelika finansijska sredstva i vreme. Paraglajding je jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova i intezivno se razvija. Kao i druge avanturističke aktivnosti podrazumeva rizik. Najvažniji preduslovi da se nauči bezbedno letenje su: lični stav, kompetentna obuka i bezbedna oprema. Obuka se vrši postupno i sa manjih visina. Šta je paraglajder? Paraglajder je letelica koja koristi sile vetrova i termike da ostane u vazduhu i da ide što više i dalje. Paraglajder je vazduhom napunjen (ram-air) padobran-krilo, s kojim se poleće zatrčavanjem i sleće na noge. Oprema za paraglajding se sastoji od: krila sistema veza rezervnog padobrana zaštitne opreme opreme za vezu i navigaciju Delovi paraglajdera su: kupola (krilo ili glajder, u žargonu “krpa”) gurtne (na kojima pilot visi i koje su konopcima spojene za krilo) sistem veza (sa kojim se pilot kači za gurtne) Potrebna oprema se lako pakuje u jedan ranac oko 15 kg težine. Gde ići na paraglajding u Srbiji? Uzletišta u našoj zemlji su: Vršački breg, Titelski breg, Rajac, Stolovi, Sićevo, Kopaonik, Suva Planina, Golija, Gučevo, Novi Sad, Subotica, Zlatibor. Paraglajding na Vršačkom bregu je jedno od najboljih mesta za paraglajding u Srbiji zbog idealnih meteoroloških uslova. Tokom leta, preporučujemo da probate paraglajding na Zlatiboru. Let se izvodi sa vrha Čigota na 1422 m, gde ćete uživati u pogledima na zelene pašnjake i šume Zlatibora. Postoje paraglajding klubovi koji organizuju i obuku za zainteresovane. Od zemalja u okruženju izdvajamo i lokacije za paraglajding u Crnoj Gori: Žabljak na Durmitoru, Berane, Budva i Herceg Novi. Najbezbedniji način da doživite prvi let paraglajderom je tandem let sa instruktorom Tandem paraglajderi imaju mogućnost da nose dve osobe (vas i instruktora). Za tandem let nije potrebno nikakvo prethodno iskustvo, znanje ili posebna fizička sprema. Uputstva

Paraglajding pruža mogućnost velikih avantura, izazova i pogleda na lepote predela iznad kojih se leti. Ne zahteva prevelika finansijska sredstva i vreme. Paraglajding je jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova i intezivno se razvija. Kao i druge avanturističke aktivnosti podrazumeva rizik. Najvažniji preduslovi da se nauči bezbedno letenje su: lični stav, kompetentna obuka i bezbedna oprema.

Pročitaj više

Kako je rafting postao vodeća rekreativna zabava?

Rafting kao rekreativna aktivnost je veoma populan širom sveta. Koriste se gumeni čamci specijalno rađeni za divlje vode, kapaciteta od 6-12 osoba. U engleskom jeziku se sreće termin whitewater rafting (whitewater – bela voda) i odnosi se na žuborenje vode i pene koja se stvara prilikom brzog kretanja vode koja udara u stene i druge prepreke. Rafting u

Pročitaj više

Nešto o istorijatu planinarenja u svetu i Srbiji

Planinarenje je popularna rekreativna aktivnost koja podrazumeva užitak u osvajanju vrhova, lepoti planinskih predela, savladavanju poteškoća sa ostalima jer se obično planinari u grupi. Kao datum početka planinarenja uzima se 8. avgust 1786. kada su se fransuski lekar Michel Gabriel Paccard i vodič Jacques Balmat popeli na vrh Mont Blanc (4.810 m). Na taj uspon ih je podstakao švajcarski naučnik Horace-Bénédict de Saussure. Upravo na Alpima su se organizovale prve planinarske ture obilaska neispitanih vrhova, uz prisustvo lokalnih vodiča. Dok ove ture sa vodičima imaju dugu tradiciju, danas postoje velike promene u komercijalnom planinarenju. Planine i planinarenje u Srbiji Srbija je u geomorfološkom smislu većinom planinska zemlja i po starosti, načinu postanka, geološkoj građi, pravcima pružanja i oblicima reljefa, planine su veoma raznovrsne. Po načinu postanka planine su: Rodopske (stare gromadne, pružaju se sa leve i desne strane Južne i Velike Morave, kao što su npr: Besna kobila, Dukat, Čemernik, Kukavica, Vidojevica, Jastrebac i druge), Karpatsko-balkanske (mlađe venačne, zauzimaju istočni deo Srbije: Homoljske planine, Beljanica, Kučaj, Miroč, Deli Jovan, Rtanj, Ozren, Devica, Suva, Stara planina), Dinarske (sastoje se od više planinskih celina, mlađe venačne su i teže prohodne, pripadaju im: Tara, Zlatibor, Zlatar, Golija, Kopaonik, Goč, Avala, Kosmaj, Bukulja, Rudnik, Povlen, Maljen, Cer i dr). Prvo planinarsko društvo na području bivše Jugoslavije osnovano je 1874. u Zagrebu. U Srbiji prvi posetioci planina su takođe bili naučnici, a najistaknutiji među njima je bio Josip Pančić koji se popeo na veći broj planina u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, pručavajući floru tih planina. Sa sobom je vodio svoje đake, od kojih su mnogi kasnije bili organizatori planinarenja u Srbiji. Uz Pančića je bio poznati geograf Jovan Cvijić. Organizovano planinarenje u Srbiji počinje od 1901. godine kada je osnovano Srpsko planinarsko društvo sa prvim predsednikom Jovanom Žujovićem. U našoj zemlji planinarske akcije organizuju planinarska društva, klubovi

Planinarenje je popularna rekreativna aktivnost koja podrazumeva užitak u osvajanju vrhova, lepoti planinskih predela, savladavanju poteškoća sa ostalima jer se obično planinari u grupi. Kao datum početka planinarenja uzima se 8. avgust 1786. kada su se fransuski lekar Michel Gabriel Paccard i vodič Jacques Balmat popeli na vrh Mont Blanc (4.810 m). Na taj uspon

Pročitaj više

Kamena Gora i Sopotnica – dva planinska sela jugozapadne Srbije koja treba posetiti

Šta je via ferrata? 8 saveta za početnike

Paraglajding – davnašnja čovekova želja za letenjem

Kako je rafting postao vodeća rekreativna zabava?

Nešto o istorijatu planinarenja u svetu i Srbiji

explore_serbia