8 najboljih predloga šta raditi u Nacionalnom parku Tara

8 najboljih predloga šta raditi u Nacionalnom parku Tara
Tara Banjska stena

Ukoliko se pitate šta raditi u Nacionalnom parku Tara, reći ćemo vam da nudi brojne mogućnosti za aktivan, sadržajan i relaksirajući odmor.

Nacionalni park Tara se pruža gotovo čitavom površinom planine, koja svakako pripada najlepšim srpskim destinacijama za odmor. Četinarske šume su zaštitni znak Tare, a ujedno je čine i najšumovitijom planinom Srbije i regiona. Bogatstvo prirodnih resursa na ovoj planini, pružiće vam pravu blagodet prilikom boravka. Jedna je od omiljenih destinacija za ljubitelje prirode i aktivnog odmora.

Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida. Duga je 50 km, široka 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 metara. Njen najviši vrh je Kozji rid (1591 m).

Raspolaže bogatstvom i raznovrsnim turističkim vrednostima: ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom, pogodni tereni za zimske i letnje aktivnosti, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerom Perućac. Zbog svega toga, Tara se ubraja u najatraktivnije predele u Srbiji, a po mnogo čemu jedinstvena je u Evropi i svetu. Planina Tara je i letnje i zimska destinacija, a Kaluđerske Bare i Mitrovac su dva glavna centra za posetioce.

Čak 80 % površine Nacionalnog parka pokrivaju mešovite šume smrča, jela i bukvi. Od preko 1000 različitih biljnih, oko 20 su endemičnog karaktera, među njima je najpoznatija Pančićeva omorika, simbol Tare – relikt tercijara i balkanski endemit koji je preživeo veliko ledeno doba na veoma ograničenim staništima u srednjem toku reke Drine.

Ovo su 8 najboljih predloga šta raditi u Nacionalnom parku Tara. Predlozi su većinom vezani za prolećni i letnji period.

1) Izaberite pešačku turu gde ćete obići najlepše vidikovce Tare

Na Tari se nalaze brojni i prelepi vidikovci. Najposećeniji su Banjska stena i Bilješka stena, zatim Crnjeskovo, Sjenič i Osluša, sa kojih se pružaju fantastični vidici.

 

Banjsku stenu posećuje sve više turista, odakle se pruža pogled na impresivni kanjon Drine. Do vidikovca se dolazi iz Mitrovca pešačkom stazom koja je dužine 7 km, neznatnog uspona. Može se prići i autom na udaljenost od oko 1 km, zatim se nakon 15-ak minuta hoda makadamskim i šumskom putem stiže do Banjske stene.

Drugi najposećeniji vidikovac je Crnjeskovo, do koga se dolazi pešačkom stazom dužine od oko 6 km iz centra Kaluđerskih bara.

Na Tari je markirano preko 290 km planinarskih staza. U skladu sa vašim mogućnostima i željama, možete birati od onih lakih, srednje zahtevnih i težih.

Polazno mesto odakle se kreće na pešačenje su sledeća mesta:

  • Kaluđerske bare – plato kod restorana Jeremičak
  • Mitrovac – Centar za posetioce NP Tara
  • Planina Zvjezda i Crni vrh – lugarnica na Predovom krstu
  • Rasište – planinarski dom (stara škola) u selu Sedaljka

Ispod možete naći opšte karakteristike nekih pešačkih staza na Tari.

Laka kategorija – tehnički nezahtevne planinarske ture dužine od 5 do 10 km dužine:

  1. Mitrovac – Banjska stena (vidikovac) (12 km, 300 m ukupni uspon, dužina ture 4h)
  2. Predov krst – Bilješka stena (vidikovac) (12 km, 400 m ukupni uspon, dužina ture 5h)
  3. Kaluđerske bare – Crnjeskovo (vidikovac) – Jezero Jarevac (8,5 km, 400 m ukupni uspon, dužina ture 5h)

Banjska stena Tara

Srednja kategorija – tehnički nezahtevne planinarske ture dužine od 10 do 20 km dužine:

  1. Čehova kuća – Veliki kraj (13 km, 800 m ukupni uspon, dužina ture 6h)
  2. Kaluđerske bare – Platno – Jasikovice – Podgrad – Kulina (17 km, 730 m ukupni uspon, dužina ture 7h)
  3. Manastir Rača – Čokići – Crnjeskovo – Sokolarica (16,7km, 1150 m ukupni uspon, dužina ture 7h)
  4. Rasište Jagoštica – Drlije (vidikovac) – Bilješka stena (vidikovac) (13 km, 700 m ukupni uspon, dužina ture 6h)

Teža kategorija – tehnički srednje zahtevne planinarske ture dužine 12-25 km:

  1. Predov Krst – Veliki stolac 1675 m n.v. – Sjenič (vidikovac) (20 km, 1100 m ukupni uspon, dužina ture 8h)
  2. Brusnički vidikovci (12 km, 860 m ukupni uspon, dužina ture 8h)

Na području planine Tare se nalaze i pešačke staze koje pripadaju dužim međunarodnim pešačkim rutama, a to su zelena linija Via Dinarica i Evropski pešački koridor E7.

Via Dinarica je turistički proizvod koji predstavlja skup planinarskih i pešačkih staza koji povezuje prirodne i kulturne znamenitosti na području Dinarida u Zapadnom Balkanu.

Zelena linija u Srbiji, kojoj pripada Tara, spaja planinarske, pešačke i biciklističke staze u severo-zapadnim Dinaridima. Ukupna dužina obeleženih staza Via Dinarica na Tari je oko 40 km.

Kako su planinarske staze obeležene?

Planinarske staze na Tari su obeležene sa 3 tipa planinarskih markacija koje treba pratiti: bela tačka koja se nalazi u crvenom krugu, crveno-bele pruge i žuti putokazi na početku staza i na raskrsnicama.

Planinarske oznake na Tari
Oznake za planinarske staze

Evropski pešački put E7 je obeležen sa oznakama se sastoje od žute tačke koja se nalaze u crvenom krugu, zatim crveno-žutim prugama i žutih putokaza na početku staza i na raskrsnicama.

Evropski pešački koridor E7 Tara
Planinarske oznake za Evropski pešački koridor E7

Planinarska staza Via Dinarica obeležena je sa belom tačkom unutar zelenog kruga, zatim zeleno-belim prugama, žutim putokazima na na početku staza i na raskrsnicama i zelenim putokaznim tablicama.

Planinarksa staza Via Dinarica Tara Srbija
Planinarske oznake za zelenu stazu Via Dinarica

Ukoliko želite da idete na zahtevnije pešačke ture na Tari, svakako preporučujemo da angažujete planinarskog vodiča.

Nama možete prepustiti organizaciju vaše pešačke ture na Tari, popunjavanjem forumulara ispod.

Upit za pešačku turu

2) Relaksirajte se vožnjom kajaka na Drini

Šta raditi u nacionalnom parku Tara, ukoliko je vreo letnji dan, a želite da budete aktivni. Vožnja kajaka smaragdnom Drinom je najbolji način da doživite reku, budete aktivni, a da se ne umorite previše.

Reka Drina se ubraja u najčistije vodene tokove Srbije. U stara vremena imala je ime Drinos, a narod joj je dao imena Zelenika i Zelenka (po zelenoj boji vode).

vožnja kajaka na Drini, šta raditi u nacionalnom parku Tara
Vožnja kajaka na Drini

Kajak tura je rekreativnog karaktera. Izvodi se u stabilnim kajacima i nije potrebno prethodno iskustvo. Prate je iskusni kajak instruktori koji pred turu drže kratak kurs o veslanju. Na turu mogi ići i deca. Obično traje 3h sa pauzama. Start je kod brane Perućac. Od atrakcija na turi videćete vodopad na reci Vrelo i Kućicu na steni, gde se tura i završava. Dužina ture je oko 15 km.

Rečica Vrelo se nalazi u blizini naselja Perućac, na samom ulasku u kanjon Drine. Duga je tačno 365 metara, pa mnogi kažu da je reka Vrelo duga – godinu dana.

Kućica na steni (Kućica na Drini) je jedan od simbola Drine i Bajine Bašte. Drvena kućica na izolovanoj steni u sred reke Drine prvi put je napravljena u leto daleke 1968. godine. Grupa bajinobaštanskih dečaka napravili su mesto za odmor na steni od dasaka od obližnje srušene šupe kako bi se zaštitili od sunca. Nabujala Drina je iste jeseni odnela je daske sa stene, ali je ideja ostala. Sledeće godine, u leto 1969. godine izgrađena je prva kućica na steni. Materijal je do stene prevožen čamcima i kajacima, veći komadi su spuštani u vodu, a zatim su hvatani, izvlačeni iz vode i donošeni na stenu. Tako je počela priča o kućici na steni koja traje dugi niz godina.

 

Svojim vodostajima Drina je plavila, rušila i odnosila kućicu više puta. Međutim, ona je uvek popravljana ili je podizana nova. Sada predstavlja turistička atrakciju koju posećuje sve više turista. Časopis Nacionalna geografija posvetio joj je jedan broj kada je u jednom njihovom takmičenju proglašena za fotografiju meseca avgusta 2012. godine. Time je izazvala veliku svetsku pažnju, pa joj je 9. marta 2013. godine engleski “Dejli mejl” posvetio članak čudeći se kako toliko godina odoleva divljoj prirodi. „Biznisinsajder“ svrstao je u top 16 najčudnijih kuća na svetu.

Za one koji žele, vožnja kajaka se može produžiti i do Rogačice. Dužina kajak ture u tom slučaju je 26 km.

Rezerviši kajak turu na Drini

3) Provedite dan na turi krstarenja impresivnim kanjonom Drine

Krstarenje kanjonom Drine će vas uveriti u to zašto je ovaj kanjon jedan od najlepših u Evropi. Pokazaće vam svu njegovu lepotu. Čućete interesantne priče o kanjonu Drine, značajnim istorijskim ličnostima iz ovoga kraja i drugim zanimljivostima.

kanjon Drine krstarenje
Krstarenje kanjonom Drine

Kanjon Drine je treći po dubini u svetu, nakon kanjona Kolorada (SAD) i kanjona Tare (Crna Gora). Pripada kompozitnom tipu dolina, na dužini od nekoliko desetina kilometara smenjuju se dolinska proširenja (kotline) i dolinska suženja (klisure i kanjoni) u toku reke Drine, na granici Srbije i Republike Srpske (Bosna i Hercegovina).

Najdublji i najimpresivniji deo kanjona, Drina je izgradila usecajući se u padine planine Zvijezde na prostoru od ušća reke Žepe do Neveljskog potoka, gde je u pojedinim delovima kanjon dubok i do hiljadu metara. Strane kanjona su vrlo strme sa brojnim točilima i siparima, obrasle šumskom i žbunastom vegetacijom, ali se često javljaju vertikalne, gole stenovite površine. Pored Pančićeve omorike, tu su i druge retke i reliktne vrste kao zelenika, crni grab, crni bor, Dervetanski i Dobrunski različak. Na rubovima kanjona Drine postoje i prašume, kao što je Topli do, ili bukova šuma u kanjonu Rače. Kanjon Drine je i stalno boravište mrkog medveda i divokoze.

Ukrcavanje na brod je u jutarnjim satima od 8h, kod restorana Sidro, koji se nalazi sa desne strane puta posle brane Perućac. Radi se o celodnevnom turističkom izletu, gde ćete na brodu provesti oko 4 h u jednom pravcu i u gradu Višegradu 2 h.

Krstari se velikim turističkim brodom koji je dobro opremljen. Imaćete mogućnost izbora sedišta i naknadno da prošetete do palube ili na krov broda odakle ćete videti svu moć reke Drine i njenog veličanstvenog kanjona.

Vreme provedeno u Višegradu i Andrićgradu će upotpuniti ovaj dan. Čućete priču o životu našeg nobelovca Ive Andrića i likovima iz njegovog najpoznatijeg dela „Na Drini ćuprija“. Dok šetate ulicama Višegrada, imaćete utisak da ih možete sresti i da će se svakog trenutka pojaviti iza nekog ćoška.

U Višegradu, na mestu gde se planine koje čine uski i duboki kanjon Drine razdvajaju u prostranu kotlinu, stoji kameni, 500 godina star most Mehmet-paše Sokolovića sa 11 lukova širokog raspona, poznatijeg svima kao “na Drini ćuprija”. Most je dug oko 250 metara i širok oko 10 metara osim na sredini gde je proširen sa dve terase, sa svake strane po jedna. Predstavlja jedno od najmonumentalnijih dela arhitekture nastalo u razdoblju od 15. do 19. veka. Nacionalni je spomenik Bosne i Hercegovine koji se nalazi i na UNESCO listi zaštićenih spomenika svetske baštine.

Višegrad, most Mehmet-paše Sokolovića
Most Mehmet-paše Sokolovića, Višegrad

Andrićgrad je turistički, kulturni, administrativni i edukativni kompleks smešten na poluostrvu između reka Drine i Rzava, na nekih 300 metara od višegradske ćuprije.

Andrićgrad je nastao kao ideja čuvenog režisera Emira Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. U arhitektonskom pogledu sam grad je mešavina različitih epoha i stilova koji su je smenjivali kroz istoriju ovog područija: vizantijski stil, otomanski period, renesansa, klasicizam. Tokom šetnje kroz glavnu ulicu-korzo posetioci će moći da se vrate u prošlost koja spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom.

Nakon obilaska Višegrada, sledi ponovo ukracavanje u brod, koji stiže nazad u Perućac u 18.30h.

4) Plivajte i uživajte na jezeru Perućac i Zaovine

Zaovinsko i Perućačko jezero sa svojom čistom vodom pružaju brojne mogućnosti za savršen odmor u planinskom ambijentu.

jezero Zaovine Tara, letovanje na Tari
Zaovinsko jezero

Perućačko jezero se nalazi u prirodnom zavoju kanjona reke Drine između Bajine Bašte i Višegrada, i obavija planinu Taru na kojoj se nalazi Nacionalni park Tara. Predstavlja jedan od zaštitnih znakova obližnje Bajine Bašte, a vrlo je pogodno za ribolov i plivanje.

Perućačko jezero je veštačko, nastalo pregrađivanjem toka reke Drine za potrebe HE „Bajina Bašta. Dubine je oko 60 m, dužine 54 m. Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu Drine koji počinje 7 km od brane. Taj kanjonski deo okružuje izrazito strma obala oivičena strmim kamenim liticama i kamenim blokovima koji vertikalno poniru u vodu.

Na jezeru Perućac se nalazi uređena pontonska plaža koja ima pontone sa bazenima za decu. Prostor za kupanje je ograđen bovama, stalno su prisutni spasioci na obali i spasilački čamac na vodi. Tu su i tuševi, tobogani i skakaonice. Postoji mogućnost iznajmljivanja pedalina, čamaca i kajaka. U blizini se nalaze i dobri restorani.

Zaovinsko jezero je jedno od najlepših planinskih jezera u Srbiji. Nalazi se na planini Tari kod sela Zaovine. Voda je veoma čista, uz malu preradu u postrojenjima za preradu vode, koristi se za piće.

Jezero je nastalo u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Kik (958 m nmv). Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od oko 880 m. Najveća dubina je oko 110 metara. Jezero dopunjavaju dva potoka Konjska reka i Beli Rzav. Jezero je akumulacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ u Perućcu sa kojom je povezano vertikalnim cevovodom.

Plaža na jezeru nije uređena, ali je plivanje u čistoj vodi ovog planinskog jezera, pravi užitak. Nalazi se u blizini brane Lazići i restorana Tarsko jezero, sa koga se pruža prelep pogled na okolinu i malo jezero Spajići. U blizini plaže se može ostaviti auto na malom parkingu.

Zaovine su šumovito planinsko područje u jugozapadnom delu planine Tare. Sa svojih 28 zaselaka i površinom od preko 6.000 hektara predstavljaju najprostranije selo u opštini Bajina Bašta.

Zaovine su čuvene kao mesto na kojem je otkriven živi fosil biljnog sveta – Pančićeva omorika. U zaseoku Đurići, 1875. godine, čuveni botaničar Josif Pančić otkriva novu vrstu četinara, kojoj daje naziv Pančićeva omorika (Picea omorika), a pominje je i kao ledenu lepoticu. Jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava idealno su mesto za pecanje (potočna i kalifornijska pastrmka, skobalj, klen, mrena), orijentaciju, ishranu u prirodi. A izletnički vidikovci: Zmajevac, Bela voda i Gavran prilika su da odahnete posle šetnje i uživate u zasluženom prizoru.

Letujte na planini Tari

5) Budite avanturisti i uputite se na uzbudljivu kanjoning turu

Šta raditi u Nacionalnom parku Tara, ukoliko želite malo više uzbuđenja? Prolazak kroz kanjone je prava stvar za vas. Na Tari se nalazi nekoliko kanjona kroz koje možete proći, ali uz obavezno uz prisustvo vodiča i korišćenje neophodne opreme.

kanjon Belog Rzava, Tara
Prolazak kroz kanjon Belog Rzava

Za početnike najbolji je kanjon Belog Rzava. Radi se o kombinaciji pešečenja i predivnog kanjoninga.

Polazi se od brane Lazići u Zaovinama i spušta do stare škole u Đurićima. Odatle se prati tok reke da bi se posle jednog kilometra ušlo u sam kanjon. Kroz kanjon se prolazi par sati. Na dve pozicije je neophodno korišćenje užeta i nekoliko mesta gde se prolazi i pliva kroz duboku vodu. Posle kanjona nastavlja se kretanje niz reku do sela Kršanje i dalje do Kotromana. Trajanje ture je oko 6h, gde je 8 km pešačenja i 2 km prolaska kroz kanjon.

Beli Rzav je izuzetno čista reka. Njena karaktersitika je boja podloge — korito reke čini kamenje bele boje. Izvire u selu Zaovine, na zapadnim padinama Tare, dužine je 23 km. Zahvaljujući takvom koritu čak i tokom leta i najviših temperatura, Beli Rzav je izuzetno hladna reka.

Rezerviši turu kanjon Belog Rzava

Tehnički zahtevniji za prolazak je kanjon reke Rače.

Prolazak kroz kanjon Rače je vrhunski doživljaj za spretne i odvažne. Radi se o čistoj kanjoning turi u dužini od 5,5 km, koja obiluje interesantnim detaljima i vodopadima. Polazi od jezera Jarevac i završava se na izvoruštu Lađevac pored srednjevekovnog manastira Rača.

Tura se preporučuje samo za fizički aktivnije osobe, jer je ista predstavljala završni ispit za pitomce vojne akademije kraljevine Jugoslavije. Prolazak kroz kanjon traje oko 6 h.

Za kanjoning ture obezbeđena je neophodna oprema – planinarski šlemovi, alpinistički pojas, alpinistička užad i neoprenska odela u zavisnosti od vremenskih uslova.

Kanjon Rače je usečen u središnjem toku reke Rače, koja izvire na prostoru Kaluđerskih Bara, u severnom delu planine Tare, a uliva se u Drinu kod Bajine Bašte. Dubina kanjona je od 330 do 350 metara. U središnjem delu kanjon je jako uzan, širine tek nekoliko metara, a strane su stenovite, uglačane i potpuno vertikalne. Na desnoj kanjonskoj strani, pri izlasku iz kanjona nalazi se alkalno-termalni kraško vrelo Lađevac sa temperaturom vode 15-18°c.

6) Izaberite biciklističku rutu kroz srce planine Tare i njene četinarske šume

U nacionalnom parku Tara dostupno je više od 75 km biciklističkih ruta, koje kreću iz turističkih centara. Stoga, ukoliko ste ljubitelj planiskog biciklizma, definitivno imate šta raditi u Nacionalnom parku Tara.

Nadmorska visina čini vožnju naročito privlačnom.

Tura srednje zahtevnosti je Visoka Tara dužine 26 km.

Početak rute je od Edukativnog centra Nacionalnog Parka Tara u naselju Šljivovica, lociranom na putu Kaluđerske Bare-Mitrovac.

Na široj teritoriji Račanske Šljivovice se nalazi istoimeni prirodni rezervat bogat šumom jele, smrče i bukve prašumskog tipa. Staza dalje vodi preko Tarabića brda, do Beserovačkih bara.

Možete doći i do vidikovaca Osluša, u blizini Mitrovca, odakle se pruža pogled na Drinu i Bajinu Baštu. Sledeća tačka je vazdušna banja i vikend naselje Sokolina, iznad kanjona Rače. Okolina Sokoline, prirodni rezervat kanjon Rače, je prirodno stanište zaštićene vrste mrkog medveda. U blizini se nalaze vidikovac Sokolarica, termalno vrelo Lađevac i manastir Rača. Preko Sokoline i Rustine se stiže do poslednje tačke rute, Račanske Šljivovice.

Ova ruta će vas povesti kroz srce planine Tare, gde ćete videti lepotu i raznovrsnost ove zadivljujuće planine.

Putanja: Šljivovica – Tarabića brdo – Grebenski put – Beserovačke bare – Lokvice – Sokolina – Rustine – Šljivovica

Opis rute

Dužina: 26 km

Najniža visina: 929 m n.v.

Najviša visina: 1309 m n.v.

Visinska razlika: 380 m

Ukupan uspon/spust: 1183 m

Ruta se može voziti u oba smera. Potrebna je normalna kondicija, s tim što je u obrnutom smeru nešto teže jer vas usponi čekaju na poslednjoj trećini puta. Nema tehnički zahtevnih deonica. Podloga su uglavnom šumski i makadamski putevi i nešto malo asfaltnog.

Od Mitrovca možete ići biciklom makadamskim putem do vidikovca Banjska stena. Takođe, biciklom može se ići asfaltnim putem do Zaovinskog jezera koje je na udaljenosti od oko 9 km od Mitrovca.

Teža biciklistička ruta je Carska Tara dužine 42 km.

Planina Tara je „caricom“ među planinama u Srbiji. Zato je ova ruta je odlična jer ćete videti njeno bogatstvo, uživati u pogledima na prostrane livade i vidikovce, guste šume, litice, reku Drinu i Perućačko jezero. Početak rute je u Kaluđerskim barama, prvih 15 km do Tankosinog groba, je blagog uspona, a zatim počinje spuštanje.

Putanja: Kaluđerske bare – Dobro polje – Ljuto polje – Tankosin Grob – Mitrovac – Rastište – Perućačko jezero – Perućac

Opis rute

Dužina: 42 km

Najniža visina: 236 m n.v.

Najviša visina: 1287 m n.v.

Visinska razlika: 1051 m

Ukupan uspon: 1737 m

Ukupan spust: 2537 m

Apsolutni uspon: 800 m

Rutu je moguće voziti i u suprotnom smeru, samo što je tada znatno teže, pa vam je potrebna veoma dobra kondicija, dok je za osnovni smer dovoljna prosečna kondicija bicikliste. Ruta je predviđena kao celodnevna; prosečnom rekreativnom biciklisti potrebno je oko osam časova da je pređe. Ne postoje tehnički zahtevne deonice. Podloga je 65% makadam, a ostalo je asfalt.

Ukoliko nemate svoj bicikl, možete ga iznajmiti u Centru za posetioce NP Tara u Mitrovcu ili na Kaluđerskim barama.

7) Posmatrajte medvede iz osmatračnice nacionalnog parka

Šta raditi u nacionalnom parku Tara, ukoliko vas zanima posmatranje divljih životinja?

Poznato je da je planina Tara prirodno stanište mrkog medveda (Ursus arctos) na čijem području ima preko 50 jedinki.

posmatranje medveda - Šta raditi u Nacionalnom parku Tara?
Mrki medved

Nije ih uobičajeno sresti jer se plaše ljudi. Kada oseti prisustvo čoveka, medved odmah napusti područje, uglavnom pre nego što ga primetimo. Međutim, susreti se ipak mogu desiti. Rizik od napada je nizak. Medvedi napadaju čoveka samo ako se osete ugroženim, odnosno kada su isprovocirani ili kada štite mladunce.

Ako se ipak desi da sretnete medveda, najvažnije je da ostanete pribrani i reagujete staloženo. Nemojte bežati već se polako povucite.

Nacionalni park Tara pruža mogućnost da vidite mrkog medveda u njegovom prirodnom staništu, iz bezbednih osmatračnica na hranilištima.

Hranilišta su mesta gde se medvedi prihranjuju u periodima kada stručnjaci procene da nema dovoljno hrane u prirodi. Od ukupno 4 hranilišta, 2 su dostupna za turiste.

Ture posmatranja medveda iz osmatračnice se organizuju za male grupe (maksimum 3 osobe) u prisustvu rendžera nacionalnog parka Tara. Mogu biti u ranim jutarnjim ili popodnevnim satima u trajanju od 4-5 sati. Ture se organizuju u periodu od maja do oktobra. Potrebno je nekoliko dana ranije proveriti slobodne termine i cene.

Rezerviši turu posmatranje medveda

Nakon multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku Tara i programu monitoringa mrkog medveda, rendžeri vas terenskim vozilima voze duboko u šumu. Po izlasku iz vozila, sledi pešačenje nekoliko stotina metara do osmatračnice gde se u potpunom miru čeka pojavljivanje medveda.

Velika je verovatnoća da ćete ugledati medveda, ali pošto je reč o divljim životinjama, nije u potpunosti zagarantovano da ćete ga videti. Tokom ranijih tura procenat uspešnosti je bio 60 %.

Imajte u vidu da divlje životinje imaju svoj način života, dok ljudi samo pokušavaju da im priđu što je bliže moguće u njihovom prirodnom staništu.

8) Posetite kulturno-istorijske spomenike i turističke atrakcije u blizini Tare

Šta raditi u Nacionalnom parku Tara, ukoliko vas više zanima kultura i istorija? Okolina Tare obiluje kulturno-istorijskim spomenicima iz raznih istorijskih epoha koje možete obići.

Najpoznatiji je manastir Rača koji od XII veka predstavlja izvor duhovnosti i pismenosti u ovom delu Srbije. Podigao ga je srpski kralj Dragutin u nekadašnjoj Sokolskoj nahiji. Više puta je uništavan i ponovo iz pepela građen.

Sredjevekovna tvrđava Solotnik (Kulina ili Kulingrad) je utvrđenje kod sela Solotuše, udaljeno 10 km južno od Bajine Bašte na obroncima Tare. Smešteno je na kamenoj uzvišici koja se strmo spušta u Solotušku reku.

Nema mnogo istorijskih podataka o izgradnji, ali se predpostavlja da je utvrđenje podignuto u srednjem veku da bi osiguravalo put koji je povezivao Užice (Užički Grad) i Višegrad. U njegovoj neposrednoj okolini ima ostataka naselja iz doba Kelta i Rimljana. Danas je mahom u ruševinama, od kojih se održao bedem pravougaone osnove sa ostatkom ulaza.

U Perućcu i Rasištu se nalaze i stećci – srpski srednjevekovni nadgrobni spomenici koji su na UNESCO listi svetske baštine.

Mramorje ili Bagruša je srednjovekovna nekropola stećaka, koja se nalazi u Perućcu i spada među najočuvanije nekropole tog podneblja. Nekropola je formirana u XIV veku i imala je oko 200 stećaka, napravljenih od tvrdog krečnjaka, među kojima su najveći primerci dostizali dužinu od 2 metra, sa širinom i visinom od skoro 1 metra. Kasniji izvori beleže broj od 122 spomenika, dok ih, prema poslednjim podacima, ima 93.

Kao što vidite, u Nacionalnom parku Tara postoje brojne mogućnosti za jedan ispunjen odmor. Verujemo da smo vas inspirisali da krenete u njeno istraživanje.

O autoru

client-photo-1
Explore Serbia
Explore Serbia je organizacija koja radi na razvoju i promociji avanturističkog i seoskog turizma Srbije i Balkana. Mi smo avanturisti koji kombinuju svoja lična iskustva, interesovanja i znanje u kreiranju avanturističkih tura, kao i ukazivanju na značaj boravka u prirodi.

Komentari

Ostavite odgovor

error: Content is protected !!
WhatsApp WhatsApp us