Šta je via ferrata? 8 saveta za početnike

Via ferrata ili čelični put predstavljaju staze po stenama u koje su uklesane čelične merdevine koje služe za penjanje.

Nastale su tokom Prvog svetskog rata za potrebe austrijske i italijanske vojske u Dolomitima. To su staze po stenama uređene gvozdenim pomagalima. U današenje vreme predstavljaju pravu turističku atrakciju jer se nalaze na atraktivnim predelima. “Čelični put” kako se još i naziva, namenjen je svima onima koji žele da se penju po stenama, a nemaju alpinističko iskustvo. To je zapravo i prvi korak ka alpinizmu, jer osećaj je sličan, na steni ste, noge su vam na merdevinama, ali ste i osigurani za čeličnu sajlu koja obično prati via feratu.

Via ferrata može biti vertikalna i horizontalna.

Da li je penjanje via feratom bezbedno?

1) Penjanje via feratom je potpuno bezbedno, ali zahteva određeni fizički napor i spremu učesnika

Od učesnika se očekuje da imaju fizičku kondiciju osobe koja pešači najmanje 30 min dnevno ili osobe koja je u stanju da se popne uz stepenice do 10 sprata bez posebnog napora. Učešće osoba preko 120 kg nije moguće, kao i maloletnih osoba ispod 15 godina starosti. Za učešće maloletnih osoba od 15-18 godina starosti potrebna je pismena saglasnost roditelja. Via ferrata se ne preporučuje osobama koje imaju strah od visine.

2) Vodiče i obaveznu opremu za penjanje na via ferrati (uže, kacigu, pojas i rukavice) obezbeđuje organizator ture

Tehnička oprema koja se koristi za penjanje na via ferati se tokom vremena razvijala i unapređivala od šture i nebezbedne, do savremene i kompletne sa visokim stepenom bezbednosti i komfora.

Kakva je oprema za via ferratu koju dobijate od nas?

Sva oprema koja se upotrebljava je atestirana i sertifikovana od strane relevantnih institucija. Upotrebljava se isključivo oprema koja je namenjena za tu svrhu, sertifikovana je po međunarodnom UIAA standardu (Union International des Associations d’Alpinisme – Međunarodna penjačka i planinarska federacija).

Gde se u Srbiji može ići na via ferratu?

U Srbiji možete ići na via ferratu na Kablaru, na via ferratu Gornjak na Homoljskim planinama u Istočnoj Srbiji, na planini Mučanj u Zapadnoj Srbiji, Lipovica kod Aleksinca u Južnoj Srbiji i na Kosovu gde su izgrađene 3 via ferrate:

Na stenama Berima, na planini Mokra Gora, u blizini Zubinog Potoka na severu Kosova

U Rugovskoj klisuri, kod Peći se nalaze 2 via ferrate: Ari i Mat

3) Via ferrata na Kablaru je dobra za one koji bi prvi put da se oprobaju

Ovo je i prva via ferata u Srbiji. Nalazi se u Ovčar Banji, na masivu Kablara, u smeru ka pećini Turčinovac.

Ferata je visine 45 metara, a ukupna dužina joj je, zbog vijugavosti, 60 metara. Penjanje feratom je potpuno bezbedno, ne zahteva posebnu kondiciju i preterani napor. Penjanje i silazak sa ferate traje ukupno oko sat vremena.

                                                                       Via ferrata na Kablaru

4) Via ferrata na stenama Berima pružiće vam pravo izbuđenje i izazov

Nalazi se na stenama Berima na planini Mokra Gora. Udaljena je 25 km od Zubinog Potoka, putem koji ide preko brane „Gazivode“ do škole u selu Kovače, a onda makadamskim putem do Previje i dalje ka Berimu.

Via ferata BERIM sa sastoji od nekoliko delova gde svaka od njih može predstavljati zasebnu celinu za penjanje. Međutim, svaki deo pa samim tim i celu via feratu karakteriše vertikalno penjanje koje je celom dužinom obezbeđeno čeličnim užetom i metalnim pomagalima (stepenicama, klinovima i stubištima). Za penjanje je potrebna dobra fizička kondicija. Na vertikalnim deonicama se nalazi nekoliko izbočina koje zahtevaju dodatnu fizičku spremnost. Spust sa via ferate je naročito zahtevan jer predstavnja kretanje po izuzetno strmom i kamenovitom terenu koji često nije obezbeđen čeličnom sajlom ili drugim sigurnosnim pomagalima. Otuda se penjanje na via ferati BERIM ne preporučuje bez pratnje vodiča, naročito ne učesnicima bez iskustva u ovoj vrsti penjanja.

Na osnovu svojih tehničkih karakteristika, via feratta BERIM spada u kategoriju težih.

Ukupna dužina staze je  4 km, prolazi se za oko 4 h

Dužina vertikala je 500 m, a savladava se visinska razlika 300 m

5) Via ferate Ari i Mat za uživanje u jedinstvenom prirodom ambijentu Rugovske klisure

Ove dve ferate u Peći su napravljene 2012. godine po najnovijim standardima, uz pomoć italijanskih stručnjaka koji su gradili via ferate u Dolomitima. Maksimalno su bezbedne. Na via ferati Ari, vertikalni uspon je u dužini od 100 m, dok druga ferata Mat ide horizontalno. Staze vode i kroz drevne pećine i ostatke nekadašnjih utvrđenja, odakle se pruža prelep pogled na Peć i Rugovsku klisuru.

Za penjanje obe ferate potrebno je oko 3.5h.

Neposredno u blizini se nalazi Pećka patrijaršija, jedan od najznačajnijih spomenika srpske prošlosti koje je pod zaštitom UNESCO-a. Možete je posetiti pre ili posle penjanja feratama.

                                                              Via ferrata Mat u Rugovskoj klisuri

Kako se kretati na via ferrati?

6) Pravilno koristite opremu, budite koncentrisani, pazite na međusobno odstojanje i moguće odrone

Kao i na bilo kojoj drugoj aktivnosti, glavno pravilo je – bezbednost na prvom mestu. Opremu koju dobijete treba pravilno koristiti.

Via ferata je celom svojom dužinom osigurana čeličnim užetom i to je njen glavni element za sigurnost i bezbedno kretanje. Bilo da se krećete uz pomoć penjalica ili sopstvenim telom preko stena, morate imati oba karabinera zakačena za čelično uže.

Karabineri preko sajli klizaju vašim kretanjem, a možete ih i samostalno povlačiti preko sajle ukoliko je u pojedinim trenucima tako lakše. U drugom slučaju treba da obratite pažnju da ruke i telo nisu upleteni u gurtne i da su slobodni.

Tokom penjanja morate imati visok nivo koncentracije. Duž sajle su postavljeni nosači sajle, a klizanje karabinera je od jednog do drugog nosača. Kada prolazite pored nosača potrebno je da karabiner otkačite sa sajle pa ga zatim zakačite sa druge strane nosača za sajlu. Prvo jedan, zatim drugi, nikada oba uporedo. O ovome se posebno mora voditi računa jer je najopasnija greška koju penjač može napraviti.

Kako eventualno se ne bi dogodilo da jedan penjač padne na drugog potrebno je da pravite potrebna međusobna rastojanja. Preporučeno je da rastojanje bude nekoliko metara, a na jednoj deonici koju čine dva nosača sajle mora da bude samo jedan penjač.

Na kosim deonicama ili tamo gde preovlađuje zemlja ili drugi rastresit teren, a nema gazišta, čelično uže treba koristiti kao oslonac i pomoć pri kretanju. U ovakvoj situaciji treba voditi računa da karabineri ne uštinu prste koji bi trebalo da su uvek ispred karabinera.

U slučaju da odvali kamen prilikom penjanja i izazove neku vrstu odronjavanja, odmah morate obavestiti osobe ispod sebe glasnom porukom „kamen“ ili „pazi“.

Kakvi su naši instruktori? Šta ako vas uhvati panika na sred via ferrate?

7) Ukoliko se desi da se uspaničite i ne možete da krenete dalje, tu su naši instruktori koji će vam pomoći i spustiti vas bezbedno

Intruktori tj.vodiči na via ferati od samog početka analiziraju grupu. Utvrđuju kome je potrebno najviše pažnje, ali takođe zbog te osobe ne zapostavljaju ostatak grupe.

Pre penjanja, instruktori će vas upoznati sa izazovima koja via ferata donosi, kao i mentalne i fizičke poteškoće koje vas očekuju. Predoči će vam plan kretanja, odmora, brzinu kretanja i druge pojedinosti.

Vodič će vas obavestiti o mogućnostima ukoliko neko eventualno želi da odustane od daljeg penjanja.

Ukoliko se desi da odustanete, vodič će doći do vas i bezbedno vas spustiti u podnožje.

Kako da se obučete i šta da ponesete na via ferratu?

8) Obucite slojevitu i komotnu odeću, obujte planinarske cipele (idealno sa vibram đonom) ili duboke patike sa tvrdim đonom

Najbolje da obučete duge pantalone ili trenerku. Zbog lagodnijeg kretanja odeća treba biti ugodna. Sa sobom nemojte nosti mnogo stvari. Možete poneti manji ranac u koji ćete staviti dovoljno vode, malo voća i neki slatkiš. Pauze koje se prave na via ferrati su kratke.